Chapter 5

   Prođite ulicama jeruzalemskim, pogledajte dobro i raspitajte se, tražite po njegovim trgovima, pa ako nađete ijednoga čovjeka koji čini pravo i traži istinu, oprostit ću ovom gradu" - riječ je Jahvina.  

-

  Pa kad i govore: "Živoga mi Jahve!" doista se krivo zaklinju.  

-

  Jahve, nisu li oči tvoje upravljene k istini? Biješ ih, ali njih ne boli; zatireš ih, al' oni odbijaju pouku tvoju. Čelo im je tvrđe od litice, odbijaju da se obrate.  

-

  Rekoh: "Samo siromasi tako ludo postupaju, jer ne znaju puta Jahvina ni pravo Boga svojega.  

-

  Poći ću, dakle, velikima i njima ću govoriti, jer oni poznaju put Jahvin i pravo Boga svojega." Ali oni svi složno razbiše jaram i sve veze pokidaše.  

-

  I zato ih šumski lav napada, vuk pustinjski razdire, leopardi vrebaju gradove njihove, tko god iziđe iz njih bit će rastrgan. Jer su grijesi njihovi mnogobrojni, mnogostruki otpadi njihovi.  

-

  "Zašto da ti oprostim? Sinovi me tvoji napustiše, zaklinju se lažnim bogovima. Ja ih nasitih, oni preljub učiniše, u bludničinu kuću nagrnuše.  

-

  Oni su k'o ugojeni, sileni konji: ržu za ženom bližnjega svoga.  

-

  Pa da to ne kaznim - riječ je Jahvina - narodu takvu da se ne osvetim?  

-

  Popnite se na zidove! Razarajte! Uništite, ali ne posvema! Iščupajte sve čokote jer nisu Jahvini.  

-

  Da, podlo me izdadoše dom Izraelov i dom Judin" - riječ je Jahvina.  

-

  Zanijekaše Jahvu, rekoše: "Nema ga! Zlo nas neće snaći, nećemo iskusiti ni gladi ni mača!  

-

  [13a] A proroci su poput vjetra, govornika nema među njima!"  

-

  Zato ovako govori Jahve, Bog nad Vojskama: "Zato što su tako govorili, [13b] evo što će im se zbiti: U oganj ću pretvoriti svoje riječi u tvojim ustima, a narod ovaj u drvo da ga oganj proždre.  

-

  Evo, dovest ću na vas narod izdaleka, dome Izraelov - riječ je Jahvina. Narod nepobjediv, narod drevan, narod kojega jezik nećeš znati, ni razumjeti što govori.  

-

  Tobolac mu je razjapljen grob. Svi su oni po izboru junaci.  

-

  On će proždrijet' tvoju žetvu, tvoj kruh, sinove i kćeri tvoje, ovce i goveda tvoja, grožđe i smokve tvoje, razorit će ti gradove tvrde u koje se sada uzdaš."  

-

  "Ali ni tada - riječ je Jahvina - neću te posve uništiti.  

-

  A kad budu pitali: 'Zašto nam Jahve, Bog naš, učini sve ovo?' ti ćeš im odgovoriti: 'Jer ste mene ostavili da biste služili tuđim bogovima u svojoj zemlji, služit ćete tuđincu u zemlji koja nije vaša!'"  

-

  "Objavite ovo domu Jakovljevu i obznanite po Judeji:  

-

  Čujte, dakle, ovo, narode ludi i nerazumni: oči imaju, a ne vide, uši imaju, a ne čuju!  

-

  Zar se mene nećete bojati - riječ je Jahvina - zar nećete drhtati preda mnom koji sam stavio pijesak moru za granicu, za vječnu među koje nikad neće prijeći: ono se biba, al' je nemoćno, valovi mu huče, ali prijeći neće.  

-

  No, u naroda ovog srce je prkosno, nepokorno; oni se udaljiše - to je snaga njihova!  

-

  Ne rekoše u srcu svome: 'Bojmo se Jahve, Boga svojega, koji nam u pravi čas šalje dažd rani i kišu kasnu i koji nam čuva tjedne određene za žetvu.'  

-

  Vaša bezakonja narušiše ovo, vaši vam grijesi uništiše blagostanje.  

-

  Da, u mome narodu ima zlikovaca: kao ptičari vrebaju iz zasjede, postavljaju zamke, hvataju ljude.  

-

  Kao što je krletka puna ptica, tako su njihove kuće pune grabeža; postadoše tako veliki i bogati,  

-

  tusti i ugojeni. Da, prevršila se mjera zla, ne brane prava, prava sirote ne sreću, ne mare za pravo sirotinje.  

-

  Pa da to ne kaznim - riječ je Jahvina - narodu takvu da se ne osvetim?  

-

  Strahote i grozote zbivaju se u ovoj zemlji:  

-

  proroci laž proriču, a svećenici poučavaju na svoju ruku. A mojem narodu to omilje! Al' što ćete raditi na kraju?  

-