Chapter 78

   Poučna pjesma. Asafova. Poslušaj, narode moj, moju nauku, prikloni uho riječima usta mojih!  

-

  Otvorit ću svoja usta na pouku, iznijet ću tajne iz vremena davnih.  

-

  Ono što čusmo i saznasmo, što nam kazivahu oci,  

-

  nećemo kriti djeci njihovoj, predat ćemo budućem koljenu: slavu Jahvinu i silu njegovu i djela čudesna što ih učini.  

-

  Svjedočanstvo podiže on u Jakovu, Zakon postavi u Izraelu, da ono što naredi ocima našim oni djeci svojoj objave,  

-

  da sazna budući naraštaj, i sinovi koji će se roditi da djeci svojoj kazuju  

-

  da u Boga ufanje svoje stave i ne zaborave djela Božjih, već da vrše zapovijedi njegove,  

-

  kako ne bi bili, kao oci njihovi, naraštaj buntovan, prkosan - naraštaj srcem nestalan i duhom Bogu nevjeran.  

-

  Sinovi Efrajimovi, ratnici s lukom, u dan bitke okrenuše leđa.  

-

  Saveza s Bogom ne održaše i ne htjedoše hoditi po Zakonu njegovu.  

-

  Zaboraviše na djela njegova, na čudesa koja im pokaza.  

-

  Pred njihovim ocima činio je znakove u Egiptu, u Soanskom polju.  

-

  On more razdijeli i njih prevede, vode kao nasip uzdiže.  

-

  Danju ih vodio oblakom, a svu noć ognjem blistavim.  

-

  U pustinji hrid prolomi i napoji ih obilno kao iz bezdana.  

-

  Iz stijene izbi potoke te izvede vode k'o velike rijeke.  

-

  A oni jednako griješiše, prkosiše Višnjem u pustinji.  

-

  Boga su kušali u srcima svojim ištuć' jela svojoj pohlepnosti.  

-

  Prigovarali su Bogu i pitali: "Može li Gospod stol u pustinji prostrti?  

-

  Eno, udari u hrid, i voda poteče i provreše potoci: a može li dati i kruha, i mesa pružiti svome narodu?"  

-

  Kad to začu Jahve, gnjevom usplamtje: oganj se raspali protiv Jakova, srdžba se razjari protiv Izraela,  

-

  jer ne vjerovaše Bogu niti se u njegovu pomoć uzdaše.  

-

  Pa ozgo naredi oblaku i otvori brane nebeske,  

-

  k'o kišu prosu na njih mÓanu da jedu i nahrani ih kruhom nebeskim.  

-

  Čovjek blagovaše kruh Jakih; on im dade hrane do sitosti.  

-

  Probudi na nebu vjetar istočni i svojom silom južnjak dovede.  

-

  Prosu na njih mesa k'o prašine i ptice krilatice k'o pijeska morskoga.  

-

  Padoše usred njihova tabora i oko šatora njihovih.  

-

  Jeli su i nasitili se, želju njihovu on im ispuni.  

-

  Još nisu svoju utažili pohlepu i jelo im još bješe u ustima,  

-

  kad se srdžba Božja na njih raspali: pokosi smrću prvake njihove i mladiće pobi Izraelove.  

-

  Uza sve to griješiše dalje i ne vjerovaše u čudesna djela njegova.  

-

  I skonča im dane jednim dahom i njihova ljeta naglim svršetkom.  

-

  Kad ih ubijaše, tražiše ga i opet pitahu za Boga;  

-

  spominjahu se da je Bog hridina njihova i Svevišnji njihov otkupitelj.  

-

  Ali ga opet ustima svojim varahu i jezikom svojim lagahu njemu.  

-

  Njihovo srce s njime ne bijaše, nit' bijahu vjerni Savezu njegovu.  

-

  A on im milosrdno grijeh praštao i nije ih posmicao; često je gnjev svoj susprezao da ne plane svom jarošću.  

-

  Spominjao se da su pÓut i dah koji odlazi i ne vraća se više.  

-

  Koliko mu prkosiše u pustinji i žalostiše ga u samotnom kraju!  

-

  Sve nanovo iskušavahu Boga i vrijeđahu Sveca Izraelova  

-

  ne spominjuć' se ruke njegove ni dana kad ih od dušmana izbavi,  

-

  ni znakova njegovih u Egiptu, ni čudesnih djela u polju Soanskom.  

-

  U krv im pretvori rijeke i potoke, da ne piju.  

-

  Posla na njih obade da ih žderu i žabe da ih more.  

-

  I predade skakavcu žetvu njihovu, i plod muke njihove žderaču.  

-

  Vinograde im tučom udari, a mrazom smokvike njihove.  

-

  I predade grÓadu njihova goveda i munjama stada njihova.  

-

  Obori na njih svu žestinu gnjeva svog, jarost, bijes i nevolju: posla na njih anđele nesreće.  

-

  I put gnjevu svojem otvori: ne poštedje im život od smrti, životinje im izruči pošasti.  

-

  Pobi u Egiptu sve prvorođeno, prvence u šatorju Hamovu.  

-

  I povede narod svoj kao ovce i vođaše ih kao stado kroz pustinju.  

-

  Pouzdano ih je vodio te se nisu bojali, a more je prekrilo dušmane njihove.  

-

  U Svetu zemlju svoju on ih odvede, na bregove što mu ih osvoji desnica.  

-

  Pred njima istjera pogane, konopom im podijeli baštinu, pod šatorjem njihovim naseli plemena izraelska.  

-

  A oni iskušavali i gnjevili Boga Višnjega i nisu držali zapovijedi njegovih.  

-

  Otpadoše, iznevjeriše se k'o oci njihovi, k'o luk nepouzdan oni zatajiše.  

-

  Na gnjev ga nagnaše svojim uzvišicama, na ljubomor navedoše kumirima svojim.  

-

  Bog vidje i gnjevom planu, odbaci posve Izraela.  

-

  I napusti boravište svoje u Šilu, Šator u kojem prebivaše s ljudima.  

-

  Preda u ropstvo snagu svoju i svoju diku u ruke dušmanske.  

-

  Narod svoj prepusti maču, raspali se na svoju baštinu.  

-

  Mladiće njihove oganj proguta, ne udaše se djevice njihove.  

-

  Svećenici njihovi padoše od mača, ne zaplakaše Óudove njihove.  

-

  Tad se k'o oda sna trgnu Gospodin, k'o ratnik vinom savladan.  

-

  Udari otraga dušmane svoje, sramotu im vječitu zadade.  

-

  On odbaci šator Josipov i Efrajimovo pleme ne odabra,  

-

  već odabra pleme Judino i goru Sion koja mu omilje.  

-

  Sagradi Svetište k'o nebo visoko, k'o zemlju utemelji ga dovijeka.  

-

  Izabra Davida, slugu svojega, uze ga od torova ovčjih;  

-

  odvede ga od ovaca dojilica da pase Jakova, narod njegov, Izraela, baštinu njegovu.  

-

  I pasao ih je srcem čestitim i brižljivim rukama vodio.  

-