Chapter 74

   Poučna pjesma. Asafova. Zašto si, Bože, posve zabacio, zašto kiptiš gnjevom na ovce paše svoje?  

-

  Sjeti se zajednice koju si davno stekao, plÓemena koje namače kao svoju baštinu i brda Siona gdje si Šator svoj udario!  

-

  Korakni k ruševinama vječnim - sve je u Svetištu razorio neprijatelj.  

-

  Protivnici tvoji vikahu posred skupštine tvoje, znakove svoje postaviše k'o pobjedne znakove.  

-

  Bijahu kao oni koji mašu sjekirom po guštari,  

-

  sjekirom i maljem vrata mu razbijali.  

-

  Ognju predadoše Svetište tvoje, do zemlje oskvrnuše Prebivalište tvoga imena.  

-

  Rekoše u srcu: "Istrijebimo ih zajedno; spalite sva svetišta Božja na zemlji!"  

-

  Ne vidimo znakova svojih, proroka više nema, i nitko među nama ne zna dokle ...  

-

  Dokle će se još, o Bože, dušmanin rugati? Hoće li protivnik dovijeka prezirati ime tvoje?  

-

  Zašto povlačiš ruku, zašto u krilu sakrivaš desnicu svoju?  

-

  No Bog je moj kralj od davnine, on koji posred zemlje spasava!  

-

  Ti svojom silom rasječe more, smrska glave nakazama u vodi.  

-

  Ti si Levijatanu glave zdrobio, dao ga za hranu nemanima morskim.  

-

  Ti si dao da provre izvor i bujica, ti si presušio rijeke nepresušne.  

-

  Tvoj je dan i noć je tvoja, ti učvrsti mjesec i sunce;  

-

  ti sazda sve granice zemlji, ti stvori ljeto i zimu.  

-

  Spomeni se ovoga: dušmanin ti se rugaše, Jahve, i bezumni narod pogrdi ime tvoje.  

-

  Ne predaj jastrebu život grlice svoje, i život svojih siromaha ne zaboravi zauvijek!  

-

  Pogledaj na Savez svoj, jer svi su zakuci zemlje puni tmina i nasilja.  

-

  Ne daj da jadnik otiđe postiđen: neka siromah i ubog hvale ime tvoje!  

-

  Ustani, Bože, zauzmi se za svoju parnicu, spomeni se pogrde koju ti bezumnik svaki dan nanosi.  

-

  Ne zaboravi vike neprijatelja svojih: buka buntovnika još se diže k tebi!  

-