Chapter 2

   Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?  

-

  Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:  

-

  "Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"  

-

  Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.  

-

  Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:  

-

  "TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."  

-

  Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.  

-

  Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.  

-

  Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."  

-

  Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.  

-

  Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,  

-

  da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!  

-