Chapter 9

   Job progovori i reče:  

-

  "Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom čovjek ima pravo?  

-

  Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuću.  

-

  Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro?  

-

  On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreće.  

-

  Pokreće on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove.  

-

  Kad zaprijeti suncu, ono se ne rađa, on pečatom svojim i zvijezde pečati.  

-

  Jedini on je nebesa razapeo i pučinom morskom samo on hodao.  

-

  Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiće i zvijezđa na južnome nebu.  

-

  Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih čudesa koja se izbrojit' ne mogu.  

-

  Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam.  

-

  Ugrabi li što, tko će mu to priječit, i tko ga pitat smije: 'Što si učinio?'  

-

  Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim poniču saveznici Rahaba.  

-

  Pa kako onda da njemu odgovorim, koju riječ da protiv njega izaberem?  

-

  I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio.  

-

  A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša.  

-

  Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava.  

-

  Ni časa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorčinom napaja!  

-

  Ako je na snagu - tÓa on je najjači! Ako je na pravdu - tko će njega na sud?  

-

  Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila.  

-

  A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao!  

-

  Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokončava.  

-

  I bič smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih.  

-

  U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oči sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda?  

-

  Od skoroteče su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videć.'  

-

  K'o čamci od rogoza hitro promiču, k'o orao na plijen kada se zaleti.  

-

  Kažem li: zaboravit ću jadikovku, razvedrit ću lice i veseo biti,  

-

  od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim.  

-

  Ako li sam grešan, tÓa čemu onda da zalud mučim sebe.  

-

  Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio,  

-

  u veću bi me nečist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine!  

-

  Nije čovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parničiti.  

-

  Niti kakva suca ima među nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu,  

-

  da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši!  

-

  Govorit ću ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim očima!  

-